Martin vegetarijanski kuvar

Svaka detoks dijeta treba da bude prilagođena godišnjem dobu i namirnicama koje one nosi, mada se preporučuje upotreba biljnih čajeva bez obzira na period godine. Ne zaboravite da uzimate vitaminske i mineralne suplemente. Preporučuje se korišćenje sledećih namirnica:

•    Pijte biljne čajeve

•    Jednom nedeljno jedite isključivo povrće, a umesto proteina životinjskog porekla koristie mahunastu hranu (sočivo, soja, pasulj, grašak)

•    Popijte čašu mlake vode u koju ste dodali kašičicu ili dve jabukovog sirćeta, a možete u tu smešu dodati u kašičicu meda.

•    Popijte limunadu napravljenu od 3-5 limuna i mlake vode, u koju možete dodati jestivu glinu u prahu.

•    Uveče isecite 3 limuna i prelijte ga sa 300 to 400g tople vode, tako da ogreznu. Ovaj rastvor popijte ujutru, na prazan stomak.

•    U sok od nekoliko limuna dodajte med i mlaku vodu i popijte to na prazan stomak.

•    Popijte čašu rasola.

•    Popijte maslinovo ulje pomešano sa toplom vodom.

•    Zgnječite beli luk i pomešajte ga sa vinom ili sokom od crnog luka i popijte.

•    Pojedite sirov crni luk ili supu od crnog luka.

Prilikom detoksikacije strogo je zabranjena upotreba alkohola i nikotina, kao i bilo koje namirnice koje sadrže prerađeni ili pridodati šećer. Najveću opasnost predstavljaju voćni sokovi sa dodatim šećerom, jer bi naša mala labarotorija organizma – jetra, bila primorena da se uključi u preoces razgradnje istih. Tokom detoksikacije, najviše se radi na njenoj regeneraciji, s obzirom da svakodnevno radi pod punim opterećenjem. Detoksikacija je blagotvorna i za bubrege, kožu, pluća, limfotok, debelo crevo.
Za početak možete da odaberete dan u nedelji kada ćete piti samo vodu i limunadu, pre nego što svoj organizam izložite nedeljnom "gladovanju".

Tokom detoksikacije mogu se javiti neke nus pojave. Kao što su glavobolje, umor, bubuljice, usled temeljnog čišćenja. Obratite pažnju na svoj jezik, tanki beli omotač i neprijatan zadah mogu se pojaviti i to ne znači da je došlo do nekog poremećaja, već je to pojava usled “čišćenja” celokupnog organizma.

(veganska kuhinja)

250 gr suvih šljiva bez koštica, 250 gr prosa, malo ječmenog slada ili smeđeg šećera prema ukusu, malo ulja.

Operemo šljive i kuvamo ih toliko da malo smekšaju. Vodu od kuvanja sačuvamo. Proso kuvamo 15 minuta. U vatrostalnu posudu stavimo malo ulja, kuvane šljive, pospemo šećerom ili sladom, a preko toga ide proso. Dodamo šoljicu vode u kojoj su se kuvale šljive. Pečemo na 150°C dok ne ispari voda i uhvati se korica na prosu. Može se jesti vruće ili hladno.

Sastojci za dve deblje savijače: 6 tankih kora za pitu, 200 gr mlevenog plavog maka, 2 dl mleka, malo cimeta, 2 kašike meda, ½ korice od limuna, desetak zrelih šljiva, 2-3 kašike ulja, 1 dl kisele vode.

Zagrejem mleko sa malo cimeta. Tik pre nego što se zakuva prelijemo njime mak. Umešamo med i narendanu limunovu koricu.

Premažemo jednu koru mešavinom ulja i vode. Na nju stavimo drugu koru koju isto tako premažemo. Rasporedimo pola nadeva od maka i po tome pola seckanih šljiva. Uvijemo u savijaču. Tu savijaču uvijemo u prethodno premazanu treću koru i stavimo ju u pleh obložen papirom za pečenje. Na isti način pripremimo i drugu savijaču.

Obe savijače premažemo preostalom tečnošću i stavimo da se peče u prethodno zagrejanu pećnicu. Pečemo 30-40 min na 180°C.

200 gr pasulja, 100 gr šargarepe, 50 gr korena peršuna, 1 glavica belog luka, 1 glavica crnog luka, 1 krompir, so, aleva paprika.

Pasulj naravno prethodno uobičajno potopimo u vodi. Stavimo da se pasulj kuva, peršun i šargarepu isečemo na dugačke froncle, krompir na dva dela, a beli i crnu luk stavimo cele u lonac. Kada je pasulj smekšao, pospemo jelo alevom paprikom i ostavimo da još jednom provri.

Evo nekih jednostavnih ideja, nadeva za vegetarijanske pice:

• Narežimo svo povrće koje vam se nađe pri ruci i poprskajmo ga maslinovim uljem ili stavimo preko njega pasirani paradajz.

• Isprobajmo neke nove ideje za nadev, poput izmrvljenog tofua, pasulja, pečuraka, spanaća ili kukuruza.

• Dodajmo različite umake poput pirea od graška ili od crvene paprike i belog luka.

• Budimo kreativni sa zamenom za meso – na picu stavimo kobasice ili nareske od soje ili razmrvljene vega-burgere.

• Probajmo da stavimo parmezan od soje kako bismo dobili ukus sira.

• Za meksičku picu stavimo prepečeni pasulj, luk, paradajz, sojin sir i salsa umak.

Zato je naša kuhinja mesto o kojem treba više razmišljati, naime najčešće se i najviše pažnje posvećuje dnevnom boravku, jer tu primamo goste. Treba da osvestimo da je kuhinja mesto od posebne važnosti, a tada nam mogu pomoći sledeći saveti:

Unutrašnjost kuhinje ne bi trebala biti dostupna pogledu nikoga ko ulazi u stan ili kuću.

Nije poželjno da prozor kuhinje bude na severu ili severozapadu.

Nije poželjno da je kuhinja smeštena na zapadnoj ili severnoj strani stana.
Nije povoljno kada kuhinja ima više od dva izvora svetla s dve strane sveta.
Ulaz u kuhinju ne bi smeo biti ometen nekim elementom kuhinje ili pak biti preuzak.
Nije dobro da je neki od kuhinjskih zidova zajednički s kupatilom ili toaletom.

Povoljni utjecaji.

Povoljno je kada je kuhinja smeštena  na južnu ili jugoistočnu stranu stana ili kuće.

Kuhinja ima dobru energiju ako joj svetlost dolazi s istoka ili pak s juga.
Kuhinja bi trebala biti postavljena što je više moguće u centralni deo stana.
Poželjno je da su zidovi ravni i bez izbočina te da je prostorija pravilnog oblika.Kuhinjski zidovi trebaju biti obojeni svetlim bojama.

Sedam zlatnih pravila.

1. Štednjak i sudopera trebaju biti udaljeni jedan od drugog, tj. najbolje je ako su jedan nasuprot drugom ili da su odvojeni radnom površinom.

2. Dobro bi bilo da su radna površina i štednjak u središtu kuhinje, a sudopera na zapadnoj ili jugozapadnoj strani.

3. Najpovoljniji položaj frižidera bi bio u ostavi (dakle izvan kuhinje), a ako to nije moguće, tada bi ga trebalo postaviti uz severni zid.

4. Treba paziti da štednjak ili sudopera ne budu tačno ispod prozora.

5. Žitarice i mahunarke je poželjno držati na policama na severnom zidu.

6. Poželjno je imati što manje otvorenih polica na zidu i isto tako što manje visećih elemenata (ako imate police, najbolje je da budu zaobljenih uglova).

7. Dobro bi bilo da je radna površina tako smeštena da onaj ko kuva ima pregled ulaza u kuhinju, a istovremeno da se vrata ne otvaraju direktno na radnu površinu.

Često se događa da kuhinja nije idealno pozicionirana ili je teško ostvariti idealan raspored. To ne treba da nas obeshrabri, već treba da učinimo sve što možemo sa farbanjem zidova, rasporedom pokretnih predmeta (opreme) te s policama. Naravno, treba imati na umu da se sve može kompenzovati veštinom kuvanja, ljubavlju za ukućane i dobrim raspoloženjem. No, bitno je ne opremati kuhinju kao da je izložbeni prostor, već kuhinja mora da odiše radnom i živom atmosferom jer tu je početak stvaranja jedinstva među ukućanima i svojevrsna laboratorija stvaranja naših telesnih stanica, dobrih misli i potvrde sopstvene kreativnosti.

500 gr boba, 1 čen belog luka sitno iseckanog, 150 ml maslinovog ulja, mleveni kim, sveža menta, začini.

Skuvamo bob u kipućoj i blago posoljenoj vodi 10-12 minuta. Nakon toga dobro ocedimo, prebacimo bob i beli luk u blender i napravimo pire. Dodamo po potrebi nešto od vode u kojoj se povrće kuvalo. Umešamo ulje, kim i iseckanu mentu, napravimo pire i začinimo. Ostavimo 30 minuta da odstoji pre služenja. 

200 gr mocarele, 400 gr paradajza, bosiljak, so, biber, msalinovo ulje.

Iseckamo 1 punu šaku bosiljka. Isečemo paradajz na kocke. Poređamo mocarelu na tanjir, dodamo bosiljak i paradajz, posolimo, biberimo i prelijemo salatu maslinovim uljem.

(bugarska kuhinja)

2 krastavca, 4 čena belog luka, sveže mirođije, 3 dl jogurta, so. 

Očišćene krastavce isečemo, beli luk izgnječimo. Izmešamo sa jogurtom, posolimo prema ukusu. Ostavimo da malo odstoji, zatim dodamo svežu mirođiju. Ostavimo ponovo da stoji na hladnom, desetak minuta pre služenja.

(makrobiotička kuhinja)

250 gr svežeg tofua, ½ šolje vode, 2 vk maslinovog ulja, 2 vk pirinčanog sirćeta, 2 vk limunovog soka, ¼ mk morske soli, ¼ mk korijander.

Pomešamo sve sastojke i izmiksamo.

Šolja kuvane bundeve, nekoliko seckanih suvih šljiva, nekoliko seckanih suvih kajsija, malo suvog groždja, kašičica susama, ječmene ili neke druge pahuljice (mogu se i malo usitniti po želji), 2 kašike ulja, 2 kašičice žutog šećera (naravno može maltex).

Sve se dobro umutiti i prave se kuglice. Kada se stave u pleh kašikom ih spljeskati da bi se dobio oblik okruglog keksa. Bolje da budu tanji - nekih 6-7 milimetara. Peku se na 200C - 15-20 minuta. Keks je srednje tvrdoće.

2 kašike iseckanog peršuna, 2 kašike maslinovog ulja, 1 čen belog luka, malo šafrana, 1 šolja vode.

Na vrh kašičice šafrana dodati u šolju vode.

Zatim, na 2 kašike zagrejanog maslinovog ulja propržiti iseckan beli luk. Kad luk požuti dodati šafran koji je prethodno stajao u vodi.

Umešati sitno iseckan peršun. Posoliti i preliti šoljom vode. Kuvati oko 18 minuta.
Sos je odličan za prelivanje tikvica, celera, repe, šargarepe i sl. Dobar je, za oni koji se hrane semi-vegetarijanski, i uz razne vrste riba, kao i uz krokete od belog ribljeg mesa.

3 šolje heljdinog brašna, 2 šolje pirinčanog brašna, 5 šolja integralnog pšeničnog brašna, pola šolje seckanog kikirikija, 1 kašika soli, 2 kašike ulja, seme susama.

Sve sastojke izmešati drvenom varjačom i postepeno dodati pet šolja tople vode. Zamesiti testo i ostaviti 24h da samo nadodje. Izručiti u dobro podmazan pleh. Hleb poravnati vlažnim rukama, posuti susamom i peći na 220 stepeni, od 45-60 minuta.

(makrobiotička kuhinja)

300 g sojinog sira, 100 g sirovog kikirikija, 1 kašika jabukovog sirćeta, tucana ljuta paprika, beli luk, susam, kari.

Kikiriki samleti i pomešati sa sojinim sirom. Dodati ostale sastojke (sem susama) i oblikovati kuglice. Svaku kuglicu uvaljati u susam.

Napomena: Umesto kikirikija mogu seupotrebiti orasi.